Članci / Součavanje sa savremenim izazovima društva

Součavanje sa savremenim izazovima društva

Adolescencija se shvata kao specifična faza u razvoju, praćena izrazito burnim psihičkim, emocionalnim i moralnim krizama. Proces adaptacije na fiziološke i anatomske promene, razvoj kroz odnose sa vršnjacima, uspostavljanje ličnog identiteta, razvoj sposobnosti za profesionalne aktivnosti i provođenje slobodnog vremena.

U periodu adolescencije deca traže sebe, radoznala su i sklona eksperimentisanju. Ukoliko dete nema usvojene granice, izgađene moralne vrednosti i ukoliko izostane reakcija porodice i društva - takvo ponašanje će prerasti u ozbiljno kršenje normi i izazvaće trajne nepovoljne posledice.

FAKTORI RAZVOJA LIČNOSTI

Porodični faktori

Među najvažnijim agensima socijalizacije koji utiču na formiranje i razvoj ličnosti su porodica, škola i vršnjaci ali mediji. 

Porodica predstavlja najvažniju društvenu snagu pravilnog vaspitanja i životnog usmeravanja deteta. Različite anomalije u porodici mogu imati za posledicu mnoga devijantna ponašanja, a one se pre svega odražavaju na decu. Disfunkcionalna porodica koju odlikuju alkoholizam, narkomanija, zlostavljanje i nasilje unutar porodice, može značajno doprineti i uticati na adolescente i učiniti ih osobama rizičnog životnog stila, tj. sa poremećajem ponašanja;

Prepoznajemo ih po tome što se ne uključuju u psihosocijalne aktivnosti, izbegavaju obaveze, skloni su lenjosti, konzumiranju psihoaktivnih supstanci, destruktivnosti, laganju i suprotstavljanju.

Vršnjački faktor

Vršnjaci su za adolescenta izvor osećaja pripadnosti, bliskosti, razumevanja i nepresušni izvor informacija o svetu van porodice. Vršnjačka grupa je zajednica u kojoj se uče norme ponašanja i društveni standardi. Od toga kakvu vršnjačku grupu adolescent bira zavisi i da li će njihov uticaj biti usmeren na pozitivna ili na rizična ponašanja.

Želja za pripadanjem određenoj grupi može dovesti do delikventnog ponašanja. Alkoholizam i narkomanija danas su u grupi najrizičnijih ponašanja adolescenata.

Škola

Škola predstavlja sredinu u kojoj deca provode veliki deo svog vremena posle  porodice. U rizične faktore u školi spadaju :  nedostatak privrženosti školi i loš uspeh, neusvajanje normi, poštovanje granica koje su u školama zakonski ustanovljene pravilnicima, protokolima može da vodi ka devijantnom  ponašanju.

Bitno je individualno propratiti dete , da li je bunt koji se javlja privremenog karaktera i zavisi od toga kako doživljava određenu stresnu situaciju (na primer, razvod roditelja, gubitak...) i koliko to demotivišuće utiče na njega.

Mediji

Sve  veća izloženost agresivnim modelima u ponašanju u medijima.

Agresije nema više samo u filmovima, već je to redovna pojava i u crtanim filmovima, reklamama i sl. Sve  više mladih osoba slobodno vreme provodi igrajući video igrice koje imaju  agresivne sadržaje.

Takođe, tuče su danas sve češće pojava dokazivanja kod mladih, i to ne samo kod muškaraca već sve više i kod devojčica. Pošto su mladi barem kao posmatrači sve češće izloženi ovakvim ponašanjima drugih, nije ni čudo što oni ovakvo rešavanje problema preuzimaju i u svoj repertoar ponašanja smatrajući ga konstruktivnim i ispravnim;

RIZIČNA PONAŠANA

Alkoholizam i narkomanija

Pušenje cigareta je najučestalija pojava među srednjoškolcima.

Zloupotreba marihuane i drugih psihoaktivnih supstanci prisutna je među omladinskom populacijom.

Rezultati istraživanja sprovedenih kod nas (UNICEF, SZO, UNFPA) pokazuju da su vodeći rizici po zdravlje mladih sve veća upotreba duvana, alkohola i opojnih droga i visok nivo povreda.

Starosna granica prvog uzimanja droge se značajno pomerila i ostvaruje se u proseku u petnaestoj godini. Podaci govore sledeće:  54,7%mladih uzrasta od 13 do 15 godina starosti je probalo cigaretu. U populaciji od 11 do 15 godina starosti, njih 57% je probalo alkohol, a 35% je imalo bar jednu epizodu pijanstva. U populaciji mladih od 12 do 20 godina, 8,4 % je probalo marihuanu, 0,6% je probalo ekstazi, 0,4% je probalo kokain, a 9,9% je izrazilo želju da proba neku od droga.

Već u osnovnoškolskom uzrastu mladi počinjuda konzumiraju alkoholi cigarete. Budući da je mlada populacija u intenzivnom rastu i razvoju, to treba shvatiti kao ozbiljan rizik od upuštanja i u druga sredstva zavisnosti.

Time mlada i adolescentna populacija zbog svoje nezrelosti i neizgrađenog sopstvenog stava prihvata ovakvo ponašanje kao normalno ponašanje, pa im je to način opuštanja i zabave.

Agresivno ponašanje

Bullying (agresivno ponašanje u školi) je redovna pojava među decom i adolescentima. Podrazumeva bilo kakvo namerno nanošenje štete drugima putem fizičkog akta, verbalnog uznemiravanja ili nekih suptilnijih metoda kao što je npr. manipulacija.

Njega izražavaju deca koja su fizički ili socijalno nadmoćnija i koja su u nekom pogledu dominantna nad žrtvom. Kod dečaka se bullying najčešće javlja u vidu pretnji i fizičkog maltretiranja, a kod devojčica maltretiranje je obično verbalno (npr. vređanje, davanje pogrdnih imena, ogovaranje, izostavljanje iz aktivnosti, „huškanje“ drugih protiv njih). Neretko su razlozi ovakvog ponašanja kod mladih neki problemi u kući/školi;

REŠENJA ZA AKTIVNIJU ULOGU SEBE I MLADIH

- uvođenje preventivnih programa koje treba usmeriti na suzbijanje pojave alkoholizma, kao i drugih bolesti zavisnosti, preliminarno od najranijeg perioda;
- javno promovisati zakon o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima,;
- podržavati kampanje o štetnosti alkohola i psihoaktivnih supstanci, kao i one koje popularišu zdrave stilove života;
- da mladi steknu poverenje u nadležne institucije (savetovališta za mlade, medicinske institucije i sl.)